Petak.

Obukla se jutros k’o tetak. A kako ću se i obući kad sam ustala u 4:30 i lampom na mobitelu tražila po ormaru da probudim Mirzu? Plus, nisam još zamijenila ormar za zimske stvari. Našla neku džemperčinu, evo me k’o Kurt Cobain na MTV Unplugged par dana prije nego će se odjaviti s dunjaluka.

Elem, na parkingu na poslu oko šestice me prođe čopor lutalica k’o pored turskog groblja. Ma ni da zalaju. K’o da čuju kako sebi psujem sve po abecednom redu što nisam upisala farmaciju, gdje se na posao ide u osam, a tamo mirom mirišu sterilni podovi i tablete.

Poslije posla u Sivom domu mirišem na tot-mast ili čime li već podmazujemo opremu stariju od mene.

Mama kaže da je najbolje da kupim automehaničarsko odijelo.

Ja mislim da je najbolje da upišem neki doktorat k’o Ramo Isak. I stavim plava sočiva. Da me žuljaju i da ne gledam Bosnu u septembru.